Život i delo Džobdža Berklija 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, Fakultet humanističkih nauka

Moto:
“ Esse, est percipi.” (Biti, znači biti opažen.)
PREDGOVOR
Engleska je i pre XVII veka dala čovečanstvu niz značajnih mislilaca. Ali su XVII I XVIII vek bili vekovi dosad najvećeg procvata engleske filozofije. U isto vereme je raskrstila između Srednjeg i Novog veka i dala jednog od najvećih filozofa toga doba Džordža Berklija. Berklijeva filozofija se zasniva na empirističkim tvrdnjama i iskustvo uzima na osnovu celokupnog znanja što su najbolje predstavili francuski enciklopedista Holbah i kasnije Ernst Mah pa proučavanje Berklijevih dela i njegove filozofije se i dan danas polemizira i njegovo viđenje religije, ujedno i empirizma biće predstavljeni u ovom radu.
Isto tako interesantno je istaći tu novu filozofiji koja se rađa u Engleskoj koja ustaje protiv tutorstva, prisvajajući sebi pravo da traži istinu. Tu istinu I sam Berkli traži kroz svoja dela kao i kroz samu kritiku Lokovih dela što će se kasnije videti u radu. Međutim, najviše ću se osvrnuti na Berkijevo najznačajnije delo “Rasprava o principima ljudske spoznaje” koje ga je uvrstilo među najveće mislioce svoga doba i dalo jednu novu dimenziju engleskoj filozofiji tog vremena.
I ako nije napisao mnoga dela i o njemu se ne zna mnogo, svoje najoriginalnije rasprave i ideje napisao je veoma mlad a kasnije se posvetio putovanjima i misionarskom radu. To će biti izneto u njegovoj biografiji i njegovim ciljevima posvećenim apstraktnim idejama i religiji koja je ispunjavala svaki deo njegovog života. Zbog toga što od svojih misli i reformacije u filozofiji nije odustao i uvek imao stav uvršten je u grupu najvećih filozofa koje je dala Engleska u to vreme, treba da ima posebno mesto I da bude smatran kao što I jeste začetnikom subjektivnog idealizma koji će biti spomenut u radu. To njegovo filozofsko stanovište ne treba zanemariti i filozofske ideje, misli, težnje biće istaknute u ovom radu.
UVOD
“U XVII I XVIII veku Engleska koja je bila jedan od glavnih centara i nosioca filozofske misli dala je veći broj istaknutih filozofa nego bilo koja druga zemlja. Ovaj procvat engleske filozofije u XVII I XVIII veku nije bez veze sa celokupnim društvenim razvojem Engleske od XVI do XVIII veka.” Taj društveni razvoj će uticati na kreiranje društva koje se menjalo i koje je dalo filozofe i učinilo taj razvoj modernijim i istaknutijim. “A taj razvoj i pored svoje relativne specifičnosti i odvojenosti od sličnih procesa u drugim zemljama, činio je organski sastavni deo evropskog razvoja nekog vremena, neobično važan momenat u borbi između novog kapitalističkog društva, koje se rađalo i starog feudalnog sistema koji je uporno se braneći morao korak po korak odstupati natrag.”
... 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]